Kombuha: Univerzalni Eliksir Zdravlja i Ukusa

Kombuha, poznata i kao čajna gljiva, privlači pažnju kao potencijalni univerzalni lek i eliksir alternativne medicine. Ovaj fermentisani napitak se dobija iz zaslađenog crnog čaja uz pomoć simbioze bakterija i kvasaca poznate kao SCOBY (Symbiotic Culture of Bacteria and Yeast). Tokom fermentacije, čajna gljiva formira želatinoznu skramu na površini tečnosti, transformišući čaj u svetliji, gazirani napitak sa karakterističnim aromama i kiselkastim ukusom. Osim svog ukusa, kombuha je poznata i po svojim nutritivnim i lekovitim svojstvima, što je privuklo veliku pažnju naučne zajednice i šire javnosti.

Hemijska analiza kombuhe otkriva prisustvo glukonske i glukuronske kiseline, voćnih kiselina poput limunske, sirćetne i jabučne, kao i vitamine B grupe, vitamin C, aminokiseline, biogene amine, enzime i druge aktivne materije. Sastav ovih hranljivih materija varira u zavisnosti od specifičnog balansa bakterija i kvasaca u SCOBY-u.

Priprema kombuha napitka podrazumeva različite uslove kao što su kvalitet vode, temperatura, veličina posude i vrsta upotrebljenog šećera i čaja. Zbog uticaja živih mikroorganizama, svaka serija kombuhe može imati svojstven kvalitet i ukus. Uspešna priprema kombuha zahteva razumevanje procesa fermentacije, ulogu šećera i pH vrednosti, kao i prednosti crnog čaja u ovom procesu.

Sa svojom dugu istorijom gajenja koja seže unazad više od dve hiljade godina, kombuha demonstrira izuzetnu vitalnost i sposobnost regeneracije. Ovo je podstaklo njen razvoj pod preko stotinu različitih naziva širom sveta. Pažljivo pridržavanje uputstava i predanost pri pripremi ovog napitka mogu rezultirati bogatim i zdravim iskustvom koje kombuha nudi.

Poreklo Kombuhe: Putovanje jednog Svetskog Napitka

Kombuha: Globalna Samotnica sa Hiljadu Imena

Kombuha, poznata i kao čajna gljiva, predstavlja jedinstven fenomen među fermentiranim napicima širom sveta. Njeno poreklo seže duboko u prošlost, obavijeno tajnama i legendama koje se prepliću širom Azije i Evrope. Dok se tačan trenutak njenog nastanka ne može precizno odrediti, veruje se da je kombuha prvo bila gajena negde na istoku, možda u Kini ili Koreji, gde je poznata kao “čajni kvas” ili “čaj kargasok” u Rusiji.

Priče o kombuhi su raznovrsne kao i njena mnogobrojna imena širom sveta. U Kini je poznata kao “božanski čaj” (Ling-tche), a u Japanu se vezuje za ime lekara Kombu, koji je navodno prvi koristio ovu kulturu za lečenje cara. Pretpostavlja se da je kombuha stigla u Japan oko 415. godine n.e., zajedno sa korejskim lekarom Kombuom, što je možda i dalo ime ovom napitku.

Njena popularnost se proširila Azijom, gde je postala sastavni deo svakodnevnog života u mnogim zemljama. U Rusiji je poznata kao čajni kvas ili čaj kargasok, dok je u Gruziji nazvana čajnim gribom. U Litvaniji je poznata kao brinum-ssene, a u Jermeniji kao teyi saki. Svuda gde je stigla, kombuha je bila cenjena zbog svojih potencijalnih zdravstvenih beneficija i jedinstvenog ukusa.

Dolaskom na američki kontinent preko azijskih i ruskih imigranata, kombuha je pronašla svoje mesto i u Novom svetu, gde je nastavila da se uzgaja i koristi kao zdrav napitak. U Brazilu, kao i drugim delovima sveta, kombuha je poznata kao morska alga, što ukazuje na različita imena i tumačenja koja prate ovaj napitak. U moderno doba, kombuha je doživela renesansu, postajući popularan među ljubiteljima zdrave ishrane i fermentiranih proizvoda širom sveta.

Iako je poreklo kombuhe okruženo mistikom i legendama, naučni pogled na ovu kulturu otkriva bogatstvo korisnih sastojaka koje proizvodi tokom fermentacije. Hemisjka analiza kombuha napitka otkriva prisustvo različitih kiselina, aminokiselina, vitamina B grupe, kao i probiotičkih bakterija koje su važne za zdravlje creva i imunološki sistem. Ovi sastojci su rezultat simbioze bakterija i kvasaca u SCOBY-u (Symbiotic Culture of Bacteria and Yeast), koji je srce fermentacionog procesa kombuhe.

Kroz svoju dugu istoriju, kombuha je bila cenjena zbog svojih potencijalnih koristi za zdravlje. Tradicionalno se koristila za podršku varenju, jačanje imunološkog sistema i opšte dobrobiti organizma. Danas, sve više istraživanja potvrđuje ove benefite, podstičući rastuću popularnost kombuhe kao prirodnog napitka koji doprinosi zdravlju i vitalnosti.

Priprema kombuhe varira širom sveta, sa lokalnim varijacijama u receptima i tradicijama. Međutim, osnovni principi ostaju isti: fermentacija slatkog čaja uz pomoć SCOBY-a. Ovaj proces može trajati od nekoliko dana do nedelja, zavisno od željenog ukusa i jačine napitka. Nakon fermentacije, kombuha se flašira i može se konzumirati sveža ili uz dodatak različitih voća, bilja ili začina radi dodatnog ukusa.

Uzimajući u obzir sve ove činjenice, kombuha nije samo napitak, već i deo kulturnog i zdravstvenog nasleđa koji se prenosi kroz generacije. Njena univerzalna popularnost i raznolika imena širom sveta svedoče o njenom dubokom uticaju na ljude širom planete. Kroz eksperimentisanje sa različitim receptima i uživanje u njenoj raznovrsnosti, kombuha nastavlja da inspiriše i oplemenjuje živote svih koji je konzumiraju.

Šta je kombuha?

Kombuha, poznata i kao čajna gljiva, predstavlja kompleksnu simbiozu različitih vrsta kvasaca i bakterija sirćetnog vrenja. Ovaj jedinstveni spoj živi u zajednici gde kvasci igraju ključnu ulogu u razgradnji šećera i stvaranju etanola (alkohola), koji zatim bakterije koriste kao izvor energije za proizvodnju sirćetne kiseline. Ova kiselina nije samo zaštita kvasaca od konkurentnih mikroorganizama, već i ključni faktor koji definiše ukus i karakter napitka.

Među najznačajnijim kvascima su Schizosaccharomyces pombe, Saccharomycodes ludwigii, Pichia, Torula i Mycoderma vrste, dok su najčešće bakterije u kombuhi Acetobacter xylinum, Acetobacter xylinoides, Bacterium gluconicum i Bacterium katogenum. Kultura kombuhe nije prava gljiva, već formira složenu strukturu ispod površine čiste celulozne mase, često u obliku palačinke. Kako kultura raste na mešavini crnog čaja i šećera, dolazi do fermentacije koja rezultira slatko-kiselim napitkom blagog karaktera, sličnom sokovima od jabuke koji su popularni širom Azije i Evrope.

U procesu uzgajanja u čaju, uz dodatak azota, minerala i drugih hranljivih sastojaka, kvasci transformišu šećer u alkohol, a zatim bakterije većinu alkohola pretvaraju u sirćetnu kiselinu. Gotov proizvod sadrži minimalne količine alkohola, tragove mlečne kiseline, kao i različite voćne kiseline poput vinske, jabučne, malonske, limunske i oksalne kiseline. Količina kofeina u kombuhi varira u zavisnosti od vrste čaja i njegove pripreme.

Kombuha se često naziva i čajnim kvasom ili čajnim sirćetom, naglašavajući njenu ulogu kao blagog oblika fermentisane hrane, slične jabukovom sirćetu. U tradiciji fermentisanih napitaka, kombuha deli sličnosti sa procesom proizvodnje sirćeta, što potvrđuje i njihovu zajedničku istoriju upotrebe u različitim kulturama širom sveta.

Celulozna opna koju formira Acetobacter xylinum često se vezuje za kombuhu, pružajući stabilno okruženje za mikroorganizme i omogućavajući im pristup kiseoniku neophodnom za njihov rast. Ova opna takođe pruža zaštitu od štetnog UV zračenja, čime se osigurava stabilnost mikrobiološke zajednice u kombuhi.

Ukratko, kombuha nije samo napitak, već i priča o fermentisanoj hrani sa dubokim korenima u tradiciji i kulturi, istražujući prednosti koje ovi napici mogu doneti za zdravlje i dobrobit ljudi širom sveta.

Šta je potrebno za opstanak kulture kombuhe?

Svi živi organizmi u kulturi kombuhe zahtevaju određene osnovne hranljive sastojke i faktore rasta kako bi održali svoj metabolizam. Ovi ključni elementi uključuju kiseonik (O), ugljenik (C), vodonik (H) i azot (N). Ovi elementi čine osnovu 96,5% svih živih materija na Zemlji. Nedostatak bilo kojeg od ovih elemenata bi onemogućio život.

Kiseonik, ugljenik i vodonik prisutni su u gotovo svim organskim jedinjenjima. Na primer, glukoza, jednostavan šećer koji je direktni izvor energije za kombuhu, sastoji se samo od ovih triju elemenata.

Azot je ključan sastojak dezoksiribonukleinske kiseline (DNK) i čini njenu dvostruku spiralnu strukturu. DNK je nosilac genetičke informacije koja je esencijalna za svaku živu ćeliju. Bez preciznog redosleda nukleotida u DNK, ne bi mogli da se proizvode enzimi, ćelijski zidovi ili nosioci energije, niti bi bilo moguće deljenje ćelija ili reprodukcija.

Osim osnovnih elemenata za život, važni su i drugi hranljivi sastojci kao što su sumpor (S), fosfor (P), kalijum (K), magnezijum (Mg), kalcijum (Ca) i gvožđe (Fe). Ovi elementi igraju ključne uloge kao koenzimi u osnovnim enzimskim procesima ili su važni za strukturu i funkciju ćelijskih komponenti. Na primer, fosfor je neophodan za formiranje ćelijskih zidova, DNK i za proizvodnju energetskog nosioca ATP.

Takođe, faktori rasta igraju važnu ulogu u podršci života u kulturi kombuhe. Ovi faktori uključuju vitamine, aminokiseline, purinske i pirimidinske baze, i druge molekule neophodne za normalan metabolizam. Mnogi kvasci i bakterije ne mogu sintetisati sve ove faktore rasta samostalno, pa zavise od spoljnih izvora za njihovu opskrbu.

Vitamini su esencijalni za regulaciju metaboličkih reakcija, radeći zajedno sa enzimima u sintezi ili razgradnji različitih jedinjenja.

Aminokiseline su gradivni blokovi proteina, koji imaju ključne funkcije u organizmu kao čuvari energije, enzimi, hormoni, receptori signala, antitela i mnoge druge vitalne funkcije.

Purinske i pirimidinske baze su prekursori za sintezu nukleinskih kiselina, DNK i RNK, ključnih molekula koje prenose genetičku informaciju i omogućavaju replikaciju genetičkog materijala.

Ovi kompleksni interakcioni zahtevi za hranljivim sastojcima i faktorima rasta čine da je kultura kombuhe izuzetno osetljiva na promene uslova okoline, naglašavajući važnost održavanja stabilnog i podržavajućeg okruženja za njihov rast i razvoj.

Mikroskopski izgled kolonije kombuhe

Svi živi organizmi zahtevaju određeni izvor energije za svoje funkcionisanje. Biljke koriste svetlost za fotosintezu, gde se energija pretvara u hemijske spojeve poput skroba i šećera. Ovi spojevi, kao primarni izvori energije, su esencijalni za život drugih organizama.

Kvasci i bakterije u kulturi kombuhe koriste šećer ili alkohol za stvaranje energije potrebne za njihov život. Energija se čuva u hemijskim vezama šećera. Kroz proces fermentacije ili respiracije (disanja), ove veze se razlažu, oslobađajući ATP (adenozin trifosfat), univerzalni nosilac energije koji pokreće sve životne procese u biljkama i životinjama.

Kultura kombuhe koristi saharozu, vodu, kiseonik i crni ili zeleni čaj kao svoje glavne komponente. Saharoza pruža ukupnu energetsku rezervu potrebnu za opstanak. Enzim invertaza razgrađuje saharozu na proste šećere, glukozu i fruktozu, koje kvasci dalje koriste kao izvore energije.

Voda je ključna za život. U normalnim uslovima, voda iz vodovoda zadovoljava hemijske i mikrobiološke standarde za kulturu kombuhe.

Kiseonik je neophodan za mnoge mikroorganizme, ali neki, poput kvasaca u kombuhi, mogu fermentisati hranu i bez prisustva kiseonika, proizvodeći etanol. Bakterije sirćetnog vrenja, s druge strane, zahtevaju kiseonik za metabolizam. Kvasci u kombuhi su fakultativni anaerobi, dok su bakterije sirćetnog vrenja obavezni aerobi.

Crni i zeleni čaj obezbeđuju mnoge važne komponente i faktore rasta za kulturu kombuhe. Oni sadrže azotne spojeve, vitamine, minerale i druge hranljive sastojke. Kofein, teobromin i teofilin, prisutni u čaju, pružaju azot potreban za izgradnju nukleinskih kiselina.

Listovi čaja takođe sadrže polifenole, koji su važni antioksidansi. Ovi spojevi, poput katehina i galne kiseline, imaju različite hemijske karakteristike i doprinose karakteru čaja. Pigmenti poput hlorofila i antocijana takođe su prisutni u listovima čaja.

Oksidacija polifenola u čaju na vazduhu je spor proces, osim ako se ne ubrza enzimskim delovanjem. Riboflavin (vitamin B2) i askorbinska kiselina (vitamin C) su takođe prisutni u listovima čaja, doprinoseći njihovoj nutritivnoj vrednosti.

Ovaj složeni skup zahteva za hranljivim sastojcima čini kulturu kombuhe vrlo osetljivom na promene u okruženju, naglašavajući važnost održavanja stabilnih uslova za njen rast i razvoj.

Šta sve može da proizvede kultura kombuhe?

Kombuha je napitak koji se dobija fermentacijom čaja šećera uz dodatak kulture kombuhe, što rezultira nizom korisnih supstanci koje se formiraju tokom ovog procesa. Evo detaljnog pregleda glavnih sastojaka i korisnih supstanci koje se mogu naći u kombuha napitku:

Alkohol (etanol):

Kombuha sadrži mali procenat alkohola nakon fermentacije, obično oko 0,5%. Ovo je prirodni proizvod fermentacije šećera.
Nivo alkohola može varirati tokom fermentacije, ali je uvek znatno niži u poređenju s pivom ili vinom.

Ugljen-dioksid i ugljena kiselina:

Ugljen-dioksid nastaje tokom fermentacije i reaguje s vodom, stvarajući ugljenu kiselinu.
Ova kiselina može pomoći u očuvanju napitka inhibirajući rast štetnih mikroorganizama.

Prosti šećeri:

Kombuha sadrži šećere poput glukoze i fruktoze. Oko 5% šećera obično ostaje neiskorišćeno nakon fermentacije.
Važno je obratiti pažnju na unos ovih šećera kod osoba s dijabetesom ili hiperglikemijom.

Vitamini B grupe:

Kvasci i bakterije u kombuhi proizvode niz vitamina B, uključujući B1, B2, B3, B5, B6, B12, B15, biotin, folnu kiselinu, lecitin i p-aminobenzoevu kiselinu.
Ovi vitamini su važni za razne metaboličke funkcije i zdravlje nervnog sistema.
Vitamin C:

Prisutan u kombuha napitku zahvaljujući bakterijama prisutnim u kulturi.
Vitamin C je moćan antioksidans koji pomaže u jačanju imunološkog sistema i održavanju zdravlja kože i vezivnog tkiva.

L-mlečna kiselina:

Nusproizvod fermentacije koji može pomoći u održavanju zdrave crevne flore i regulaciji pH vrednosti krvi.

Glukonska kiselina:

Prisutna u kombuha napitku, doprinosi poboljšanju elastičnosti zglobova i može se koristiti kao konzervans u prehrambenoj industriji.

Glukuronska kiselina:

Imajući funkciju detoksikacije, veže toksine u organizmu i pomaže u eliminaciji putem jetre i bubrega.

Sirćetna kiselina:

Najveći deo alkohola u kombuha napitku prelazi u sirćetnu kiselinu, poznatu po svojim antibakterijskim svojstvima.

Voćne kiseline:

Jabučna, vinska, limunska i druge voćne kiseline prisutne u kombuhi doprinose ukusu i imaju konzervansna svojstva.

Usninska kiselina:

Imajući jake antibiotske efekte, ova kiselina pomaže u sprečavanju rasta tumorskih ćelija i deluje kao analgetik.

Enzimi:

Kao biokatalizatori, enzimi u kombuhi kao što su invertaza i laktaza pomažu u varenju i iskorišćenju šećera.

Aminokiseline:

Gradivni blokovi proteina, aminokiseline poput metionina pomažu u detoksikaciji organizma i održavanju zdravlja.

Biogeni amini:

Proizvodi od aminokiselina s farmakološkim delovanjem, poput adenina i etanolamina, važni za metabolizam i hormonsku regulaciju.
Antibiotski aktivne materije:

Kombuha pokazuje antibiotsku aktivnost prema nekim bakterijama kao što su Helicobacter pylori i Escherichia coli, što je korisno za zdravlje gastrointestinalnog trakta.
Kombuha napitak, stoga, nudi širok spektar korisnih supstanci koje mogu imati pozitivan uticaj na zdravlje, mada je važno koristiti ga umereno i uzeti u obzir individualne potrebe i zdravstvene uslove.

Koja su to lekovita svojstva kombuha napitka?

Kombuha je napitak koji se već decenijama koristi zbog svojih potencijalnih lekovitih svojstava. Ova fermentisana čajna gljiva bogata je različitim hranljivim sastojcima i aktivnim jedinjenjima koja podržavaju zdravlje na mnoge načine. Evo pregleda nekih od ključnih lekovitih svojstava kombuha:

Podrška digestivnom sistemu: Kombuha napitak je poznat po svojoj sposobnosti da poboljša varenje i reguliše crevnu floru. Mnogi korisnici primećuju smanjenje simptoma kao što su nadutost, gasovi i zatvor.

Antiinflamatorno dejstvo: Aktivni sastojci u kombuhi mogu pomoći u smanjenju upala u telu, što je korisno kod stanja poput artritisa i ekcema.

Detoksikacija i čišćenje organizma: Kombuha napitak može da pomogne u eliminaciji toksina iz organizma, što može doprineti opštem zdravlju i energiji.

Regulacija nivoa šećera u krvi: Studije su sugerisale da kombuha može imati blagotvoran uticaj na regulaciju nivoa glukoze u krvi, što može biti korisno za osobe koje imaju problema sa dijabetesom.

Jačanje imunološkog sistema: Redovno konzumiranje kombuhe može pomoći u jačanju imunološkog sistema, čineći organizam otpornijim na infekcije.

Antioksidativna svojstva: Kombuha sadrži antioksidante koji štite ćelije od oštećenja slobodnih radikala, što može usporiti proces starenja.

Pomoć kod problema sa kožom: Spoljašnja primena kombuhe može pomoći u ublažavanju raznih kožnih problema poput ekcema i akni.

Podrška zdravlju srca: Neke studije su sugerisale da kombuha može pomoći u snižavanju nivoa holesterola i poboljšanju zdravlja kardiovaskularnog sistema.

Mentalno zdravlje: Kombuha se povezuje i sa smanjenjem stresa, poboljšanjem raspoloženja i povećanjem koncentracije.

Pomoć u mršavljenju: Kombuha može podržati procese sagorevanja masti i metabolizma, što može biti korisno za ljude koji žele da izgube višak kilograma.

Ova lista ilustruje raznovrsne benefite koje kombuha može pružiti. Važno je napomenuti da individualni odgovor na kombuhu može varirati, te je korisno konsultovati se sa zdravstvenim stručnjakom pre nego što uvedete kombuhu ili bilo koji drugi dodatak u svoju ishranu, naročito ako imate specifične zdravstvene probleme ili koristite lekove.

Koja je sve primena kombuha napitka?

Primena kombuha napitka seže daleko iznad jednostavne konzumacije kao osvežavajućeg napitka. Ovaj fermentisani čaj pokazao se izuzetno efikasnim u raznim aplikacijama, uključujući:

Biljni svet: Kombuha tečnost je efikasan i ekonomičan netoksičan pesticid za voćke i bašte sa povrćem. Uspešno eliminiše puževe, gliste, crve, mrave i druge štetočine. Dr Koeler je uočio iznenađujuće rezultate na obolelom drveću nakon tretmana rastvorom koji sadrži glukuronsku kiselinu, karakterističnu za kombuha napitak. Ova kiselina se veže sa štetnim elementima, poput jona teških metala, što ubrzava rast biljaka i poboljšava njihovu otpornost.

Veterina: Kombuha čaj se uspešno koristi u lečenju virusnih i bakterijskih infekcija kod pasa i mačaka, kao i u tretmanu određenih tipova svraba. Studije dr. Danielova sa Jerevanskog veterinarskog fakulteta pokazale su izvanredne rezultate u obnavljanju crevne flore i tretiranju bolesti koje prate povraćanje.

Iskoristljivost u ishrani: Produženjem fermentacije, kombuha napitak se može pretvoriti u kombuha sirće, slično jabučnom ili vinskom sirćetu. Upotrebljava se za salate i marinade, ali nije pogodno za trajno konzerviranje zbog prisustva bakterija i kvasaca. Takođe se koristi u pekarstvu za poboljšanje teksture hleba.

Kozmetički i higijenski tretmani: Razblažen kombuha napitak se koristi kao tonik za lice, losion posle brijanja, antiseptik za prvu pomoć, sredstvo za ispiranje kose ili stopala, tečnost za ispiranje usta ili kao krema za kožu. Pre primene se preporučuje testiranje na koži da bi se izbegle alergijske reakcije.

Kombuha napitak se ističe svojom raznovrsnom primenom u biljnoj i životinjskoj proizvodnji, kao i u domaćinstvu za kozmetičke i higijenske svrhe. Ova prirodna fermentacija nudi širok spektar koristi koje su istraživači i korisnici prepoznali kao dragocen doprinos u različitim aspektima života.

Kako se priprema kombuha napitak?

Priprema kombuha napitka
Zdrava čajna gljiva (KOMBUHA),
Lonac i voda
Sud od stakla, porcelana ili keramike,
Litar vode i oko 70 grama šećera, 5 grama crnog ili zelenog čaja (osnovna mera),
Gaza ili retka tkanina,
Levak i plastična cediljka

U vodu (1 litar) dodati 70 grama šećera i sačekati da ona provri. Zatim dodati 1-2 kesice crnog i/ili zelenog čaja (ruski, indijski, kineski ili cejlonski) i ostaviti da stoji 10-15 minuta. Čaj procediti i ostaviti da se ohladi na oko 30°C. Čaj sipati u staklenu, porcelansku ili keramičku posudu sa širokim otvorom, u kojoj će se gajiti čajna gljiva.Dosuti oko 10% već gotovog napitka od kombuhe i staviti kombuhu da pluta na površini čaja. Otvor posude prekriti gazom i sve to ostaviti na mirno mesto koje nije direktno izloženo sunčevoj svetlosti. Posle 7 do 10 dana, izvaditi gljivu iz posude, što se čini svaki put kada se priprema novi napitak, i staviti čajnu gljivu na površinu novo pripremljenog mlakog čaja. Napitak se procedi i sipa u flaše, a njih treba staviti u frižider kako bi se prekinuo proces fermentacije.

Da biste počeli pripremanje kombuha napitka, neophodno je da imate zdravu kombuhu. Najpouzdanije je da kombuhu dobijete od osobe koja nju već uzgaja.

Preporučuje se da se dnevno pije oko 3 dl kombuha napitka. To znači da je nedeljno, za jednu osobu, potrebno pripremiti oko 2 litra napitka.

Vruć čaj uništava kombuhu, pa se on prethodno mora ohladiti na temperaturu od 20 do 30°C. Za manje količine mogu se koristiti litarski sudovi, a za veće oni od 5 litara, uz poštovanje navedenih količina šećera. Ne smeju se koristiti metalni ili plastični sudovi, a mogu se uzeti oni od specijalne plastike-polietilena, treba izbegavati i one od polivinilhlorida (PVC) ili polistirola.

Kada se prvi put stavlja kombuha, u čaj sa kombuhom treba dodati i 2 decilitra ranije prpremljene kombuha tečnosti, a u njenom nedostatku može se uzeti nekoliko kašika jestivog (jabukovog) sirćeta.

Inače, kada se redovno priprema kombuha napitak, sipa se oko 10% već pripremljene tečnosti. Može se dodati i kolut limuna. Tako rade u Rusiji. Naravno, limun mora biti dobro opran.

Kombuhu treba pažljivo stavljati na površinu čaja kako se ne bi oštetila ili pocepala. Kombuha se stavlja tako da ona glatka, sjajnija površina bude okrenuta na gore, a ona tamnija prema dnu posude. Nema objašnjenja zašto kombuha ponekad potone na dno ili ostane da pluta na površini tečnosti.

Kada kombuha pliva na površini, ona raste prvo u širinu, da pokrije površinu tečnosti, a zatim u visinu – slojevito. Povremeno treba odstranjivati donji (stariji) sloj kako bi se kombuha podmlađivala. Što se duže na razdvaja, toliko će ona postajati deblja. Dešava se, takođe, da kombuha, potonula na dno, kasnije ispliva na površinu. Ako ne ispliva, neka vas to ne brine, jer će se za relativno kratko vreme na površini stvoriti nova. Ako se želi da kombuha sigurno pluta na površini, ispod nje može se staviti nekoliko dobro opranih kolutova zapušača od plute.

Posuda mora da bude pokrivena

Posuda u kojoj se uzgaja kombuha, mora biti pokrivena tkaninom koja ima dovoljno široke pore da kroz njih prolazi vazduh, a ne mogu prašina i sirćetne mušice. One se „niotkuda“ pojavljuju oko alkohola i sirćetno kiselih tečnosti.

Ako su pore tkanine suviše guste, može doći do nedostatka kiseonika, što izaziva rast nepoželjnih kontaminirajućih mikroorganizama kao što su plesni.

Uticaj svetlosti i sunca

Za fermentaciju nije potrebna svetlost. Naprotiv, kombuha se razvija i u tami. Zbog toga sud ne treba da stoji na mestu direktno izloženom suncu. Potvrđeno je da je kombuha osetljiva na svetlost.

Uzrok štetnog dejstva leži u činjenici da sunčeva svetlost štetno utiče na određene mikroorganizme. Sunčeva svetlost, posebno njeni ultravioletni (UV) zraci, imaju dezinfekciono dejstvo, od čega treba štititi kombuhu.

Šta je još potrebno kombuhi?

Sud treba da stoji mirno, ne treba ga nositi sa mesta na mesto, jer će tada i stara i nova kombuha potonuti. U prostoriji ne treba da se puši. Kuhinja je samo relativno dobro mesto za držanje kombuhe zbog toplote, a razni mirisi i isparenja od masnoća i drugih para negativno na nju utiču.

Temperatura fermentacije

Istraživanja su pokazala da je optimalna temperatura za fermentaciju kombuhe od 25 do 28°C, mada je prihvatljiva i nešto niža. Ako je temperatura previše niska, metabolički procesi bakterija se usporavaju, čime kultura kombuhe postaje pogodnija za rast plesni. Ako je previše visoka, isparljive aromatične komponente nestaju, pa je time i napitak manje prijatnog ukusa.

Smetnje u pripremi kombuha napitka

Ukoliko se pridržavate navedenih uputstava za pripremu kombuha napitka, na bi trebalo da se javljaju nikakve smetnje. Sama kultura kombuhe ima svoj odbrambeni mehanizam, sistem samozaštite, koji nju štiti od različitih kontaminenata, od kojih su najčešće plesni i sirćetne mušice.

Napitak kombuhe se do izvesne mere sam konzervira. Za to su zaslužni metaboliti kao što su: sirćetna kiselina, ugljen-dioksid, mlečna kiselina, etanol, neke voćne kiseline (limunska, vinska,oksalna) i pojedine antibiotski aktivne materije.

Ipak, plesni se mogu razviti i na kombuhi. To se naročito dešava kada su u prostoriji, gde se ona spravlja, pogodniji uslovi za razvoj plesni, nego za razvoj kvasaca i bakterija sirćetnog vrenja.

Irion (1944) u svom udžbeniku za farmaceute daje uputstvo za suzbijanje plesni kod kombuhe: manje površine plesni mogu se ukloniti brisanjem kombuhe običnim jestivim sirćetom ili, što je još bolje, zameniti je novom.

Sirćetne mušice se obično javljaju „niotkuda“ i to na tečnostima koje sadrže alkohol ili sirćetnu kiselinu, što važi i za kombuhu. One se prikupljaju na tkanini kojom je pokrivena kombuha. Ukoliko uđu u tečnost pojaviće se mali crvići, pa se nikako ne sme dozvoliti da se to dogodi. To se može sprečiti pokrivanjem suda gustom gazom, kako je već navedeno u uputstvu za pripremu napitka. Ako se mušice ipak pojave, može se pored posude u kojoj se priprema napitak postaviti čaša piva, sirćeta ili vina, odnosno tečnosti primamljivije za sirćetne mušice.

Kada se napitak može piti?

Može se reći da vreme pripreme kombuha napitka zavisi od ličnog afiniteta korisnika. To znači da postoje veliki vremenski rasponi i da nema čvrstog pravila koje bi važilo za sve.

Neki autori smatraju da je napitak spreman za upotrebu već posle 5 do 6 dana, dok drugi tvrde da je to vreme od 8 do 10, pa čak i do 14 dana. Dr. Reiss (1987) kaže da napitak, proizveden iz crnog čaja, posle 6 dana ima veoma lepu aromu, a da nakon 10 dana preovladava kiselkasta aroma.

Prema ruskim autorima, čija su istraživanja bila najopsežnija, najbolje vreme fermentacije je od 7 do 8 dana. U prilog tome govore i antibiotski efekti koje napitak poseduje u tom periodu. Naravno, to mnogo zavisi od količine šećera i temperature.

Nakon završene fermentacije, u navedenom vremenu trajanja, kombuha se iz suda izvadi i stavi na tanjir. Tečnost se procedi, razlije u flaše i stavi u frižider. Flaše ne treba puniti do vrha, jer tečnost i dalje „radi“, pa bi pritisak gasa mogao izbaciti zapušač ili čak rasprsnuti flašu. Pri tome je moguće da se na i u tečnosti u flaši formira nova tanka skrama, što nije nikakav nedostatak. U tom slučaju, napitak pre upotrbe treba ponovo procediti. Napitak se može držati na sobnoj temperaturi (ukoliko pojedincu smeta hladno), a može se učiniti ukusnijim i raznovrsnijim dodatkom soka od sezonskog voća ili nekih aromatičnih čajeva (nana, hibiskus, kamilica, voćni).

Ova se procedura ponavlja. Dakle, kombuha sa tanjira se stavlja na površinu novoskuvanog čaja. Bitno je, da kombuha ne stoji duže vreme van čaja.

Koliko i kada treba piti kombuha napitak
Kombuha se zbog svog aromatičnog ukusa, koristila kao osvežavajući napitak. Osim svog osvežavajućeg karaktera, kombuha je kroz vekove korišćena u domovima i kao domaće sredstvo protiv raznih bolesti.

Prvobitni korisnici kombuha napitka – narodi Rusije, Japana, Indije – uzimali su dnevno 1/3 litra kombuhe. To se može prihvatiti, jer se iskustvo zasniva na pozitivnom dejstvu ovakve doze. Ko se drži ovakve preporuke, onda pije tri puta po 1 decilitar kombuhe u toku dana. Prvu čašu ujutru na prazan stomak, na 10 do 15 minuta pre doručka, jednu čašu u podne pre ili posle ručka, i poslednju čašu izvesno vreme pre spavanja.

Ova preporuka nije obavezujuća. Svako može sam da ustali najpovoljniji način uzimanja kombuha napitka. Svaki čovek je posebna individua različite konstitucije, senzibilnosti i biološke sklonosti. Neki ljudi dnevno piju svega tri rakijske čašice kombuha napitka, a drugi u velikim količinama, pa i između obroka, a osećaju se dobro.

Energetska vrednost kombuha napitka

Ne postoji jedinstven stav. Energetska vrednost zavisi od početne količine šećera i od zaostale količine šećera. Evo primera koji to bolje objašnjava.

Beli šećer (100 g) daje energiju od 1650 kJ ili 394 kcal. Iz 70 grama šećera oslobađa se 1155 kJ ili 276 kcal. Tokom fermentacije, deo šećera se potroši, a preostala količina veoma varira. Ako se predpostavi da taj ostatak iznosi 30 grama na 1 litar, to čini 495 kJ ili 118 kcal. Kod ostatka 20 grama na litar, te vrednosti iznose 330 kJ ili 79 kcal.

Što je duža fermentacija, energetska vrednost kombuha napitka opada.

Treba napomenuti da neki autori smatraju da je kombuha napitak prihvatljiv za obolele od dijabetesa, ali samo u slučaju da se fermentacija znatno produži.

Privremeno zaustavljanje pripreme napitka

Ako se želi da se privremeno prekine sa pripremanjem kombuha napitka – zbog godišnjeg odmora, nekog puta ili iz sasvim drugih razloga, to je veoma jednostavno. Zaslađeni čaj treba pripremiti na uobičajeni način, staviti kombuhu u veći sud, pokriti je i ostaviti negde na stranu, na neko malo hladnije mesto. Tako ona može opstati i do nekoliko meseci, nakon čega je sposobna da na svežem supstratu opet proizvodi napitak.

Šećer i alternativa belom šećeru

Mnogi koji vode računa o svojoj ishrani izbegavaju beli šećer, smatrajući da organizmu nije neophodan. Ipak, za fermentaciju kombuhe, kao što je već napomenuto, najbolje je koristiti beli šećer. Tokom fermentacije, veći deo šećera se pretvara u energiju potrebnu za rast i razmnožavanje mikroorganizama, kao i za sintezu drugih važnih metabolita.

Saharoza (beli šećer) se sastoji od glukoze i fruktoze. Međutim, fermentacijom kombuhe na čistoj glukozi ili fruktozi, ne dobijaju se svi korisni metaboliti kao fermentacijom na saharozi ili ih ima u manjim količinama.

Alternativa belom šećeru može biti žuti šećer, koji je zapravo beli šećer (96%) sa dodatkom 3-4% melase radi boje i ukusa. Ipak, važno je napomenuti da žuti šećer zadržava sve karakteristike belog šećera, osim estetike.

Med je takođe popularna alternativa belom šećeru. On sadrži preko sto aktivnih i aromatskih supstanci koje pružaju organizmu vitalne materije, čineći ga delimično lekovitim. Međutim, kada se koristi za fermentaciju kombuhe, treba pažljivo proceniti njegovu kompatibilnost sa potrebama kombuha kulture. Med može sadržavati etarska ulja koja mogu dugoročno uticati na kombuhu. Takođe, njegove antibakterijske osobine mogu imati negativan efekat na korisne bakterije u kombuha kulturi.

Važno je napomenuti da surogati za šećer poput saharina i ciklamata ne mogu se koristiti za fermentaciju kombuhe jer ne pružaju mikroorganizmima potrebnu energiju.

Čajevi za fermentaciju kombuhe

Za fermentaciju kombuhe najpogodniji su crni i zeleni čaj. Crni čaj se proizvodi širom sveta, dok su najveći proizvođači zelenog čaja Japan, Kina, Indija i Indonezija. Čajevi kao što su nana, hibiskus, kamilica i voćni čajevi nisu pogodni za fermentaciju kombuhe, ali se mogu koristiti kao dodatak za poboljšanje ukusa i mirisa.

Ove informacije su bitne za sve koji se bave proizvodnjom kombuhe, jer pravilan izbor šećera i čaja može znatno uticati na kvalitet i karakteristike krajnjeg proizvoda.

Kombuha Beograd

U mirnom delu Beograda, moja supruga i ja sa strašću uzgajamo kombuhu, posvećeni zdravom načinu života i želeći da pomognemo ljudima da donesu bolje odluke za svoje zdravlje. Naša avantura sa kombuhom počela je iz ljubavi prema fermentisanim napicima i sa željom da podelimo njihove blagodeti sa zajednicom. Svaki naš napitak je pažljivo pripremljen u našoj maloj radionici, koristeći samo najkvalitetnije sastojke i tradicionalne metode. Verujemo u moć prirode i u to kako fermentacija može unaprediti probavu i jačati imuni sistem. Otkrijte kako kombuha može postati deo vašeg svakodnevnog zdravog rituala.

Kombuha Srbija

U Srbiji, sve više ljudi prepoznaje lekovite osobine kombuhe, ali mi u Beogradu idemo korak dalje. U kućnoj radinosti uzgajamo ovaj čudesni fermentisani napitak za sebe, svoje prijatelje i sve zainteresovane. Kombuha je za nas više od napitka – to je način života koji promoviše prirodno zdravlje i dobrobit. S posebnom pažnjom i ljubavlju gajimo naše kulture kako bismo stvorili visokokvalitetni proizvod koji donosi korist našoj zajednici. Naša vrata su uvek otvorena za sve koji žele otkriti čari i prednosti kombuhe, zajedno gradimo zdraviju budućnost jedan gutljaj po jedan.

Gljiva kombuha gde kupiti

Gljivu kombuhu možete kupiti direktno od nas! Ukoliko želite da započnete svoje putovanje sa ovim čudesnim fermentisanim napitkom, možete nas kontaktirati putem telefona na broj 063/342-380 ili nam poslati mejl na zdraviproizvodioffice@gmail.com. Naše gljive kombuhe su pažljivo uzgajane i spremne su da vam pruže sve prednosti prirodne fermentacije. Obezbedite sebi i svojoj porodici zdrav način života uz kombuhu!

Sta leči kombuha?

Kombuha, ili čajna gljiva, važi za napitak sa mnogobrojnim zdravstvenim prednostima. Tradicionalno se smatra da kombuha poboljšava varenje, jača imuni sistem i pomaže u detoksikaciji organizma. Ovaj fermentisani napitak bogat je probioticima koji podržavaju zdravlje crevne flore, a istovremeno doprinosi i opštoj dobrobiti organizma. Mnogi korisnici kombuhe primećuju poboljšanje energije i opšteg stanja nakon redovnog konzumiranja. Takođe se pripisuje sposobnost da stabilizuje nivo šećera u krvi i snizi holesterol. Uz sve ove prednosti, kombuha je popularna kao prirodni izvor vitamina i minerala, čineći je idealnim izborom za one koji žele da unaprede svoje zdravlje na prirodan način.

Kombuha prodaja Novi Sad

Kombuha je izuzetno popularan napitak zbog svojih zdravstvenih koristi, a ukoliko ste u potrazi za pouzdanim izvorom u Novom Sadu, mi smo tu da vam pomognemo. Iako nemamo direktnog distributera u Novom Sadu, nudimo mogućnost brze pošiljke putem kurirskih službi širom Srbije. Naša kombuha je uzgajana sa pažnjom i posvećenošću, pružajući vam sve benefite ovog fermentisanog napitka direktno do vaših vrata. Uz kombuhu koju možete lako naručiti putem naše web stranice ili kontaktom na mejl, pružamo vam jednostavan način da unapredite svoje zdravlje i uživate u blagodetima ovog tradicionalnog napitka.

Kombuha cena

Naša kombuha je dostupna po ceni od 1000 dinara za jedan zasad, što uključuje teglicu pažljivo upakovanu za transport. Svaka teglica sadrži zdravu i aktivnu kombuhu, spremnu da započne svoj život u vašem domu. Da biste osigurali da kombuha stigne bezbedno do vas, koristimo pouzdane metode pakovanja i šaljemo je brzom poštom u sve delove Srbije. Svojom kupovinom ne samo što ulažete u svoje zdravlje već i podržavate tradicionalne metode fermentacije koje obogaćuju vašu svakodnevnicu.